Јагодина се налази на реци Белици у средњем Поморављу, под којим, у ужем смислу, треба подразумевати Параћинско - Јагодинску котлину, односно узан равничарски појас са обе стране тока Велике Мораве - од Сталаћке клисуре на југу до Багрданског теснаца на северу, на коме се развијају Параћин, Ћуприја и Јагодина као важнији регионални центри и седишта истоимених општина Горњо - Велико - Моравска котлина у којој је смештена Јагодина пружа се меридијански измеду Сталаћке и Багрданске клисуре. Дугачка је 45км, широка око 28км, дубока око 650м а површине је око 600км квадратних.

Јагодинско поље је део шире области са честим и снажним трусним ударима те се као део Поморавља, поред Подриња и Врањске котлине, убраја у најугроженије области. Према досадашњим појавама трусни удари стижу у Јагодинско поље из источне и западне зоне које корито Велике Мораве грубо одваја. Судећи по једном од најзначајнијих земљотреса велике јачине 1910. године, епицентар источне зоне лежи у Ресави.

Побрђе око града чине огранци околних масива као и терасе настале повлачењем Панонског језера, а усечене коритима приточних река. У рељефу овог краја, сем овог дела који би издвојили као средишњи и равничарски у средњем току Велике Мораве и доњих токова њених притока, можемо издвојити још две предеоне целине. То су источни планински предео који припада Карпатско-Балканским планинама и западни предео који припада Родопским планинама. Ову целину, западно од Велике Мораве, чине ниске планине Јухор (773м), Црни Врх (707м) и огранци Гледићких планина. Између њих је Левачки басен.

Јагодинска општина простире се на 470 квадратних километара, обухвата 54 насеља и граничи се са седам општина. Северно се граничи са општином Свилајнац, северо - источно општином Деспотовац, северо - западно општином Баточина. На истоку и југо - истоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу општином Крагујевац и југозападно општином Рековац.

Јагодина лежи на 43о 59' северне географске ширине и на 24о 14' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 116 метара а највиша кота је Ђурдево брдо 213 метара.

Кроз Јагодину пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а тик поред ње је медународни ауто пут Е - 5.

По последњем попису из 1991. године , општина Јагодина имала је 77.000 становника, а сам град Јагодина 36.000

Клима

Климатске одлике формирају географски положај и рељеф, па је за целу регионалну просторију пресудно што је високим планинама одвојена од изразитих утицаја из Средоземног мора а широко отворена према Панонској низији. Тиме се граде одлике умерено континенталне климе са хладним зимама и топлим летима, уз мања одступања, док се у пролеће снажније осецају топлија струјања са југа утичући на брже топљење снега, на пораст водостаја и бржи раст вегетације.

Средња годишња температура износи 11,2-11,7оЦ. Средње месечне температуре ваздуха се крећу од -0,8оЦ у јануару до 22,2оЦ у јулу. Такав распопред температуре је условљен продором хладних ваздушних маса са севера и топлих са југа. Средње месечне температуре премашују још у марту 10о Ц и задржавају се изнад те вредности све до новембра. Тај дуги деветомесечни период пружа широке могућности за туристичка кретања ка околним излетиштима ради одмора, рекреације, лова и риболова.

Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова, од тога на период од марта до октобра отпада 1.759 часова или 85% од годишње суме, што ово подручије сврстава у област умерене облачности. У јануару је најмање учешће сунчаних часова (65), а највеће у јулу (306).

Падавине у просеку износе 619 мм. Средње месечне суме су највеће у мају (83 мм), а најмање у фебруару (35 мм). Највише атмосферског талога добијају пролећни и летњи месеци са 344 мм или 56% од укупне годишње количине.

Релативна влажност ваздуха је највећа у зимским месецима када су температуре ниске, док је у току лета најнижа. Она се креће од 64%-71%, док је средња вредност притиска водене паре 8,5 мм/Хг са амплитудама у јануару од 4 мм/Хг до јула од 13,8 мм/Хг.

Ветрови се јављају као стални када и проузрокују локалне временске непогоде, или као повремени ако их стварају продори ваздуха из суседних области. Иначе, врло су значајан фактор јер утичу на климатске промене изазивајући разлике у температури, доносећи падавине или сушу. Међутим, како Јагодинско поље одликује период тишина са 60,4%, а период ветрова са 39,6%, они мало помажу у проветравању котлине од загаденог ваздуха и у растеривању магле, па и на манифестовању других појава.

Најучесталије дува северо-западни ветар са особином да доноси главне количине падавина под утицајем ваздушних струја са Атланског океана и Јадранског мора.

Други по учесталости је југо-источни ветар-кошава који стиже преко долине Црнице и креће се низводно све до Багрданског теснаца. Долази са Карпатско-Балканских планина услед разлика у ваздушном притиску које настају као резултат високог ваздушног притиска који се образује изнад континенталних области (Украјина) и Средоземља где влада низак ваздушни притисак. Током пролећа и лета дува као сув и доста топао ветар са којим ретко стижу падавине чак и у току зиме, мада доноси сув снег и гради високе сметове изазивајуци повећан осећај хладноће.

Трећи по значају је хладни северац нарочито због утицаја на исушивање тла у периоду вегетације од јула до септембра. Знатно је реди од октобра до јануара мада тада утиче на највеће температуре.

Јужни ветар, развигорац, дува током целе године. У рано пролеће може да се нагло јави и дуже да траје изазивајуци поплаве. Са њим се мешају локална југо-западна ваздушна струјања из Левачке котлине или из Варваринског поља, али их Ђурдево брдо омета у продору ка Јагодини.

Иначе, средња јачина ветрова износи око 2-6 бофора, што је равно кретању 2-5 м/с односно 7-18 км/ч, док максимална јачина иде и до 6-9 бофора, доводећи до озбиљних штета. Јаки ветрови обично не трају дуго, са изузетком кошаве која током зиме и пролећа дува и до 15 дана са максималном снагом од 8 бофора, односно 55 км/с.

Олујни карактер, често праћен градом, има западни ветар са највећом честином у току лета.